Pre nekoliko dana sam prisustvovao predavanju na temu "Rizik od deflacije u Evrozoni" na Mančesterskom univerzitetu. Nekoliko stvari o deflaciji mi je zapalo za oko, jer postoji prilična paralela sa trenutnim ekonomskim stanjem u Srbiji, pa me je to navelo da napišem ovaj tekst i podelim ovih par stvari. Takodje, pre nekih nedelju-dve pojavilo se otvoreno pismo guvernerke Narodne Banke na temu zašto je inflacija bila niža od zacrtane (4±1.5% - http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/otvoreno-pismo-o-inflaciji-guvernerka-tabakovic-pisala-vucicu-clanak-1567711), međutim samo pismo mnogo ne znači, ukoliko se ne objasni zašto je niska inflacija loša i zašto je guvernerka imala potrebu da se pravda. Upravo reč je o riziku od deflacije.

Da krenemo od osnova. Šta je deflacija?

 Sa ekonomskog stanovišta deflacija je generalno smanjenje cena i dobara. Deflacija se dešava kada je nivo inflacije ispod 0 (negativna inflacija). Inflacija smanjuje realnu vrednost novca, dok deflacija istu povecava, pa tako sa istom količinom novca se može kupiti više dobara. Uglavnom se ona smatra lošom pojavom jer uvećava realnu vrednost duga, može pogoršati recesiju i dovesti do deflatorne spirale. Po IS/LM modelu (Investment and Saving equilibrium/ Liquidity Preference and Money Supply equilibrium model), deflacija je uzrokovana promenom u ponudi i potražnji dobara i usluga, posebno padom nivoa potražnje. Pad potražnje uzrokuje pad cene, što uzrokuje da potrošači čekaju sa kupovinom dok cena još padne i time dodatno stvaraju probleme ponuđačima usluga i dobara. Na isti način se može objasniti i zastoj u investicijama, jer cena vrednosti pada, pa investitori imaju motiv da ne ulažu i čekaju. Takođe, veliki uzrok deflacije je pad količine novca na tržištu. Padom količine novca u rukama potošača, pada i potražna. Tu se često dolazi do deflatorne spirale, jer padom potražnje pada produktivnost. Padom produktivnosti, pada cena rada i količina novca u rukama potrošača, kao i povećava se nezaposlenost, što ima dalji uzrok još većeg pada cena, povećanja nezaposlenosti...

Velika depresija u Sjedinjenim Američkim Državama 1930tih godina se smatra jednom od deflatornih spirala.

Negativne efekte deflacije je mnogo teže ukloniti od efekata previsoke inflacije, iako obe pojave stvaraju velike probleme ekonomiji i ljudima u određenoj ekonomiji.

Što se tiče optimalnog nivoa inflacije stručnjaci smatraju da bi ona trebala da se kreće između 2% i 5% (http://www.clevelandfed.org/research/commentary/2003/0915.pdf).

Nakon ovog teorijskog uvoda, interesantno je uporediti trenutne statistike nezaposlenosti Srbije i sa istim u Sjedinjenim Američkim Državama tokom Velike depresije.

SAD su imale sledeće nivoe nezaposlenosti tokom 30ih godina:

Od 2008 do danas Nezaposlenost u Srbiji izgleda ovako:

Svakako se može primeniti sličnost perioda 1931-1934 sa period 2009-2013. Ono što nije dobro na našem grafiku je da je 2014. nezaposlenost malo porasla, dok je 1935. u SAD nastavila da pada i polako je depresija u narednih nekoliko godina izlečena, iako je pravi lek za SAD došao tek početkom Drugog Svetskog Rata i povećanom proizvodnjom zbog ratnih potreba SAD i njenih saveznika.

Ako se vratimo na predavanje o riziku deflacije u Evrozoni, koja svakako jeste u istom, ali je i dalje nije došlo do pomenute pojave, interesantno je pogledati stope inflacije u EU i Srbiji.
EU izgleda na sledeći način:
Dok isti grafik za isti period za Srbiju izgleda na sledeći način:

Iz prvog grafika se može videti da je EU zapala u deflaciju tokom 2009., odnosno tokom ekonomske krize (usled finansijske krize u Španiji i dužničke Grčkoj). Međutim, takođe se može videti da se inflacija u Evrozoni drži prilično stabilno i uglavnom u rasponu od 2%-4%, osim u naznačenom periodu kriza, ali i kao danas. Nivo inflacije u Evrozoni trenutno je manji od 0.5%, što je daleko ispod optimuma i zato se može smatrati da je Evropa u riziku od nove deflacije, pogotovu s obzirom na konstanran pad, za razliku od naglog i nepredviđenog u 2009. godini. Za razliku od EU, Srbija je predhodnih godina imala problema sa jako visokom inflacijom, koja je dostizala više od 15%. Mežutim od januara 2014, inflacija je na nivou oko 2% i prilično konstantno pada, dok je trenutno na nivou od oko 1.5%, dakle takođe na nivou ispod optimalnog i u riziku od deflacije. Iz ovih stopa inflacija se mogu videti jako velike oscilacije, koje prilično mogu biti konfuzne (i samim tim može biti teško raditi izolovane analize ekonomije bez nekog malo šireg konteksta) i pokazuju nestabilnost Srpske ekonomije.  Takođe daljem smanjenju inflacije mogu doprineti i najavljena smanjena plata i penzija jer može umanjiti potrošnju, zbog manje količine novca.

Još jedna interesantna stvar je da prosečna plata u EUR se gotovo nije pomerila od 2008. godine, a s obzirom na inflaciju kakva je bila od 2008. očigledno je da se kupovna moć, pa i potražnja smanjila. Grafički prikaz prosečne zarade izgledao bi na sledeći način



Svakako Srbija je već duže vreme u jako velikim ekonomskim problemima. Ali ono što je malo alarmantno je da prete novi. Ukoliko se na vreme ne reaguje, bice teže kasnije da se izađe iz problema. Pogotovu, ovde je reč o problemu na nivou Evrope, koji može male ekonomije da udari i jače od velikih igrača, a ukoliko se desi u Evrozoni, neće je verovatno izbeći ni male okolne ekonomije.